BPC-157 + TB-500 + GHK-Cu: vodič kroz kombinaciju

Reč je o smeši, a ne o novom jedinjenju: tri supstance su u bočici jedna pored druge, u masama navedenim u nazivu artikla, i nijedna nije hemijski vezana za drugu. Od ukupno 70 mg, GHK-Cu čini 50 mg — više od dve trećine sadržaja.

BPC-157 je peptid od petnaest aminokiselina, fragment proteina BPC koji je grupa P. Sikirića u Zagrebu opisala iz želudačnog soka. TB-500 je ovde ceo timozin beta-4, kako stoji i na etiketi — protein od 43 aminokiseline. GHK-Cu je koordinaciono jedinjenje: tripeptid GHK, opisan 1973. u ljudskom serumu, vezan za jon bakra(II). Sve tri komponente su sintetičke. Sastav pojedinačne serije zavisi od proizvodnje, a ne od naziva jedinjenja, pa se kod dobavljača za tu seriju traži analitički nalaz — tečna hromatografija visokih performansi (HPLC) za čistoću i masena spektrometrija za identitet. Dok takav nalaz ne stoji uz seriju, navedena čistoća je deklaracija dobavljača, a ne izmerena vrednost.

Po čemu se BPC-157 i TB-500 razlikuju i kako izgledaju sve četiri kombinacije iz kataloga kada se porede po masi, prikazano je u vodiču kroz kombinaciju BPC-157 i TB-500. Ova bočica je među njima jedina sa tri komponente; Blend Glow joj dodaje četvrtu, tripeptid KPV.

Tabela specifikacija uz ovaj vodič nosi deklarisanu čistoću i oblik u kom materijal stiže. Kod kombinacije se čistoća odnosi na sadržaj bočice kao celinu i ne kaže u kom su odnosu komponente unutar nje — taj odnos stoji jedino u nazivu proizvoda, u miligramima po komponenti. Uslovi čuvanja nisu kataloški podatak; o njima je reč niže, u odeljku o rukovanju i čuvanju.

BPC-157, sa petnaest aminokiselina, i timozin beta-4, sa četrdeset tri, peptidi su bez metala; prirodni timozin beta-4 pritom na početku lanca nosi acetil-grupu (Low i sar., 1981). GHK-Cu pripada drugoj klasi jedinjenja, metal-peptidnim kompleksima: u rastvoru tripeptid vezuje jon bakra(II) preko tri atoma azota (Hureau i sar., 2011), pretežno u odnosu jedan prema jedan i sa vrlo visokim afinitetom (Trapaidze i sar., 2012).

Masa i broj molekula ovde se znatno razilaze. Molekul timozina beta-4 je više od deset puta teži od kompleksa GHK-Cu, pa na svaki molekul TB-500 u bočici dolaze desetine molekula GHK-Cu. BPC-157 i TB-500 imaju istu masu, ali je molekula BPC-157 nekoliko puta više, jer je i on nekoliko puta lakši. Odnos 10 : 10 : 50 mg je, dakle, po broju molekula daleko neravnomerniji nego po masi: kompleks bakra ubedljivo preovlađuje.

Nijedna od tri oznake nije sistematsko hemijsko ime, i svaka ima svoju istoriju. „BPC” je skraćenica naziva Body Protection Compound, pod kojim je zagrebačka grupa početkom devedesetih opisivala peptid iz želudačnog soka (Sikirić i sar., 1992); BPC 157 je naziv njegovog fragmenta od petnaest aminokiselina (Sikirić i sar., 1993). U naslovima radova često se piše bez crtice, kao „BPC 157”.

Oznaka TB-500 nije standardizovana: u literaturi i na tržištu njome se označavaju i kraći peptidi izvedeni iz timozina beta-4, pa se i u bazi PubChem pod odrednicom „TB-500” vodi acetilovani peptid od sedam aminokiselina. Etiketa ove bočice glasi „Thymosin Beta-4 Acetate” i imenuje ceo molekul; „acetate” označava oblik soli i nije isto što i acetil-grupa na početku lanca. Radovi o samom proteinu traže se pod nazivom thymosin beta 4. Njegov sastav od 43 aminokiseline utvrđen je 1981, na proteinu izolovanom iz telećeg timusa, jednom od peptida takozvane timozinske frakcije 5 (Low i sar., 1981), a deset godina kasnije pokazano je da je istovetan sa peptidom Fx, koji u trombocitima vezuje aktin (Safer i sar., 1991).

Za GHK polazna godina je 1973, kada su Pickart i Thaler opisali tripeptid iz ljudskog seruma; da lako gradi komplekse sa bakrom(II), objavljeno je 1980. U bazama se kompleks sreće kao GHK-Cu, „copper tripeptide” i „prezatide copper”.

Pretraga PubMed-a 24. septembra 2026. koja traži sve tri komponente zajedno vratila je samo nekoliko preglednih radova, svih iz 2026. godine, i nijedan eksperimentalni rad o ovoj kombinaciji. Literatura se zato čita po komponentama, a vodiči za BPC-157, TB-500 i GHK-Cu opisuju svaku od njih.

Za timozin beta-4 nalaz je biohemijski: sa monomernim aktinom gradi kompleks u odnosu jedan prema jedan i koči njegovu polimerizaciju in vitro. Rasprostranjenost i visoka unutarćelijska koncentracija proteina navele su autore tog rada na zaključak da verovatno ima važnu ulogu u regulaciji polimerizacije aktina u mnogim tipovima ćelija (Safer i sar., 1991).

Ispitivanje GHK od početka je vezano za bakar. Tokom izolovanja iz plazme tripeptid se izdvajao zajedno sa približno ekvimolarnom količinom bakra, a u radu iz 1980. praćen je ulazak bakra u kultivisane ćelije hepatoma u prisustvu tripeptida (Pickart i sar., 1980). Za BPC-157 pregledni rad iz 1993. navodi ispitivanja na životinjskim modelima oštećenja različitih tkiva, kod više životinjskih vrsta (Sikirić i sar., 1993).

Svi ovi podaci potiču iz in vitro i životinjskih modela pojedinačnih komponenti, a ne iz ispitivanja ove kombinacije, i ovde služe za identifikaciju jedinjenja, bez tvrdnje o dejstvu.

Posle rastvaranja sadržaj ove bočice nije bezbojan. Bakar(II) u kompleksu GHK-Cu, koji čini 50 od 70 mg, pri neutralnom pH apsorbuje svetlost oko 606 nm, u narandžastom delu vidljivog spektra (Ufnalska i sar., 2021), pa rastvor propušta plavi deo svetlosti i ima plavičastu nijansu. Ta nijansa je svojstvo sastava bočice.

Celovit postupak rekonstitucije i režim čuvanja pre i posle rastvaranja isti su za sve liofilizovane artikle u katalogu i opisani na stranici proizvoda, u odeljku „Isporuka, rekonstitucija i čuvanje”.