Vitamin B12 — pregled istraživačke literature
Vitamin B12 nije peptid. To je korinoidni organometalni molekul — jedini vitamin u ljudskoj biohemiji koji sadrži metalni jon (kobalt). Struktura mu je izuzetno kompleksna za mali molekul: korinski prsten sa četiri pirolna prstena koordinirana oko centralnog atoma kobalta, sa nukleotidnom „repom" zakačenom za donji ligand.
Istraživačka istorija B12 seže do 1920-ih, kada je perniciozna anemija bila smrtonosna bolest. George Minot i William Murphy na Harvard Medical School demonstrirali su 1926. da sirova jetra leči to stanje (Nobelova nagrada 1934). Sam vitamin je izolovan tek 1948. godine, istovremeno u laboratorijama Karl Folkers-a u SAD-u i E. Lester Smith-a u Velikoj Britaniji.
Dorothy Hodgkin je 1956. odredila trodimenzionalnu strukturu B12 rendgenskom kristalografijom — tada najsloženija struktura ikada rešena tom metodom. Za taj i sličan rad dobila je Nobelovu nagradu za hemiju 1964. godine.
Oblici kobalamina
B12 postoji u četiri oblika koji se razlikuju po gornjem ligandu na kobaltu: cijanokobalamin (CN — veštački, stabilan, najčešći u suplemetima i referentnim standardima), metilkobalamin (CH3 — koenzimski oblik u citoplazmi), adenozilkobalamin (5-deoksiadenozil — koenzimski oblik u mitohondrijama) i hidroksokobalamin (OH — prirodni oblik u hrani). U laboratorijskom prometu najčešće se koristi cijanokobalamin kao referentni standard zbog hemijske stabilnosti.
Enzimska uloga
B12 je kofaktor za dva enzima u ljudskom metabolizmu: metionin sintazu (koristi metilkobalamin, katalizuje konverziju homocisteina u metionin) i metilmalonil-CoA mutazu (koristi adenozilkobalamin, katalizuje izomerizaciju metilmalonil-CoA u sukcinil-CoA). Oba enzima su esencijalna — deficijencija B12 dovodi do akumulacije supstrata obe reakcije.
Istorija otkrića
Perniciozna anemija je do 1926. bila fatalna dijagnoza. Minot i Murphy su demonstrirali da sirova jetra — uneta u ogromnim količinama — izaziva remisiju. Castle je 1929. identifikovao „intrinsični faktor" u želucu kao neophodan za apsorpciju aktivne supstance iz hrane. Sam vitamin je izolovan 1948. u kristalnom obliku, istovremeno u dve laboratorije. Hodgkinova kristalografija 1956. razrešila je strukturu sa 181 atomom — tada rekord u kompleksnosti.
Vitamin B12 u katalogu
Česta pitanja
Da li je vitamin B12 peptid?
Ne. B12 je korinoidni organometalni molekul — korinski prsten sa centralnim atomom kobalta. Jedini je vitamin koji sadrži metalni jon. Nema peptidnih veza i hemijski ne pripada klasi peptida.
Koji oblici B12 postoje?
Četiri: cijanokobalamin (CN, stabilan, referentni standard), metilkobalamin (CH3, koenzimski oblik u citoplazmi), adenozilkobalamin (koenzimski oblik u mitohondrijama) i hidroksokobalamin (OH, prirodni oblik u hrani).
Ko je odredio strukturu B12?
Dorothy Hodgkin je 1956. odredila trodimenzionalnu strukturu vitamina B12 rendgenskom kristalografijom — tada najsloženiju strukturu ikada rešenu tom metodom. Za taj rad dobila je Nobelovu nagradu 1964.